Mrzim sebe.
Mrzim tebe.
Mrzim sto sam kasno shvatila.
Mrzim sto je kraj.
Mrzim sto te nemam.
Mrzim sto nisam bila tu.
Mrzim sto sam te izdala I bilo me je briga.
Mrzim sto ne znam kako se osecas.
Mrzim sto nikada necu ni saznati.
Mrzim sto nisi otisao.
Mrzim sto si ostao.
Mrzim sto vreme brzo prolazi.
Mrzim sto moram da pisem jer ne mogu da kazem.
Mrzim sto ne mogu tebi da kazem.
Umirem, za tobom ili zbog sebe, to i dalje ne znam.
Zelim te i ne zelim, zelim da mogu da pricam sa tobom, zelim da ti kazem kako se osecam, zelim da sedimo i igramo remi, alias, da gledamo filmove, pijemo, cutimo I slusamo Crvenu jabuku, da se vozimo po gradu I slusamo
Divlje jagode.
Zelim da mogu da razgovaram sa tobom kao ranije, da nas zabole za sve I sta ce biti sutra, zelim da se vrati ono sto je nekada bilo, toliko to zelim u ovom trenutku...
Zelim I svoj zivot koji je konacno sredjen kao I tvoj. Ti zelis svoj zivot I ne zelis da zelis mene.
Zelim da smo ono vece imali vise vremena, da smo manje popili, da sam manje plakala, da sam manje pricala, da sam te vise slusala.
Zelim da se ne osecam ovako, puna krivice, tuge I nedostajanja.
Zelim da sam znala sta ce mi se desiti da se ne bi desilo.
Zelim da me nisi pitao '' sta cu ti ja u zivotu''?
Zelim da si otisao kada si mogao, a ipak si sedeo I slusao me kako lupetam.
Zelim da si otisao prvi put kada si krenuo I da se nisi vratio kada sam te pozvala.
Zelim da si mi rekao da me mrzis, da mi nikad neces oprostiti I da se sklonim od tebe.
Zelim da to jutro nije svanulo...